U prostranim ulicama jednog srpskog grada, među toplim osmesima lokalnih stanovnika, jedan poseban dijalekat krije se kao blago ispod zvezdanog neba. Dobro došli u Leskovac, grad gde se između šapata i smeha, prošlosti i sadašnjosti, neguje jedinstveni leskovački govor. Dok hodate ovim ulicama, pitate se zasigurno: „Govorite li Leskovački?“.
Dok u celom svetu deca spavaju kao anđeli, u Leskovcu „spijev k’o zaklani“. Ove reči mogu zvučati neobično i nerazumljivo za one koji nisu iz ovog kraja, ali za nas koji smo iz Leskovca ili Vranja, to su reči koje su deo naše svakodnevice. Naš izvorni govor, bogat i šaren kao tkanina, čuva se od zaborava zahvaljujući starijim Leskovčanima.
U ovom malom kutku Srbije, jezik i dijalekat koje koristimo imaju poseban šarm. Naša lokalna izražavanja, poput „žmije k’o ćuran na motku“ ili „zapnaja k’o sivonja“, nose sa sobom duh našeg kraja, naše običaje i tradiciju. Iako je možda teško razumeti ove specifične izraze izvan lokalnog govornog područja, oni su deo nas, našeg identiteta i našeg nasleđa.
Leskovački dijalekat je zaista fascinantan i bogat jezički varijetet sa zanimljivim karakteristikama koje ga čine jedinstvenim. Etnološkinja Slađana Rajković, koja proučava ovaj dijalekat u lokalnom Narodnom muzeju, naglasila je njegovu raznolikost i posebnost. Prvo što je istakla o ovom dijalektu su dva padeža, što je interesantno jer mnogi drugi dijalekti u srpskom jeziku imaju tri padeža. Ovo čini leskovački dijalekat posebnim i razlikuje ga od većine ostalih.
Još jedna osobina koja ga čini unikatnim su mnogobrojne izreke, psovke i kletve koje su nastale direktno iz narodne mase. Te izreke su odraz bogate narodne mudrosti, humora i oštroumnosti, što je tipično za lokalne dijalekte širom sveta. Neke od izreka i poređenja iz ovog govora su: „Žmiješ k’o mačka pored nakladeno kube“, „Zaljubio se k’o tetreb (ili zaljubio se k’o pinter u bačvu)“, „Ne kudi konja koga nisi jahao“, „Baje k’o baba pred oblak“, „Dala baba banku da uđe u kolo, daje dve da izađe“ i „Iscepija krštenicu“. Ove izreke odražavaju duh i mentalitet lokalnog stanovništva, predstavljajući autentičan deo kulture i jezika Jablaničkog okruga.
Sledeća važna karakteristika leskovačkog dijalekta je njegova raznovrsnost. Kroz istoriju, ovaj dijalekat je bio izložen uticajima različitih kultura i jezika, što je rezultiralo jedinstvenom mešavinom izraza i reči koje ga čine tako raznolikim. Sačuvao je dosta turcizma u govoru i sličan je staroslovenskom, konstatovala je Rajkovićeva. Ovi turcizmi čine dragoceni segment leskovačkog govora, čuvajući deo prošlih vremena i svedočeći o živopisnoj istoriji ovog područja. Sličnost sa staroslovenskim jezikom otkriva kako se jezik vremenom razvijao i oblikovao pod uticajem Osmanskog carstva. To stvara fascinantnu sponu sa prošlošću i svedoči o postojanju starina koje opstaju do današnjih dana. Leskovački govor ima svoje osobenosti poput fonologije (izgovoru glasova), morfologije (oblicima reči), leksike (rečima i izrazima) i sintakse (ređanju reči u rečenicama) u odnosu na druge govore.
Kada je reč o sličnim dijalektima, poput leskovačkog i vranjskog, oni mogu deliti slične karakteristike zbog geografske blizine i istorijskih veza između ovih regiona. Međutim, i pored sličnosti, postoji dovoljno razlika koje čine ova dva dijalekta prepoznatljivim. Uvažavanje različitosti između sličnih dijalekata doprinosi očuvanju identiteta svake od ovih zajednica i promociji kulturne raznolikosti u Srbiji.
Negovanje lokalnih dijalekata za očuvanje kulturnog identiteta jednog regiona je veoma značajno, naglasila je Rajkovićeva i dodala da i sama dijalektologija treba da baci akcenat na izučavanje dijalekata raznih područja Srbije. Leskovački govor umnogome utiče na lokalni identitet i pripadnost stanovnika Leskovca, on je svakodnevica, ali ako odemo u centralnu Srbiju ili Beograd veoma često nas ne razumeju. Treba im prevodilac.
Doživljaj lokalnog leskovačkog govora kod Beograđana može biti različit i zavisi od pojedinca. Neki Beograđani mogu doživljavati leskovački govor kao interesantan i autentičan deo kulturne raznolikosti Srbije. Oni mogu ceniti različitost dijalekata i jezičkih varijacija u zemlji. Međutim, postoje i Beograđani koji mogu doživljavati leskovački govor kao nepoznat ili težak za razumevanje, s obzirom na različite karakteristike u odnosu na standardni beogradski dijalekat. Ovi pojedinci mogu se suočavati s izazovima u komunikaciji s osobama koje koriste leskovački govor, posebno ako nisu navikli na ovaj dijalekat. S obzirom na to da su neki ljudi više otvoreni i radoznali prema različitim dijalektima, a drugi možda manje upoznati s njima, bilo bi neprikladno generalizovati stavove Beograđana ili ljudi iz centralne Srbije prema leskovačkom govoru.
Kako tradicionalni dijalekti svuda polako blede, isto se dešava i sa izvornim leskovačkim govorom. Mladi Leskovčani, usmereni ka modernim komunikacijskim kanalima, često ne koriste i ne percipiraju dovoljno svoj izvorni govor u svakodnevnom životu. Umesto toga, oni se često opredeljuju za jezik društvenih mreža, u kojem se upotrebljavaju skraćenice, koriste emotikoni i gifovi i gde je evidentan uticaj engleskog jezika. Mogućnosti za promovisanje i širenje svesti o leskovačkom govoru među mlađim generacijama su ograničene, jer se omladina stidi svog lokalnog govora. Razlog je što su veoma često omalovažavani zbog toga.
Škole i obrazovni sistem mogli bi podržati očuvanje i učenje izvornog leskovačkog govora tako što bi profesori koji predaju srpski jezik i književnost malo više bacili akcenat na lokalni leskovački dijalekat. Lokalna zajednica mogla bi podržati inicijative za očuvanje i promociju leskovačkog govora organizovanjem književne večeri na temu leskovačkog govora. Mediji mogu doprineti očuvanju leskovačkog govora i podizanju svesti o njegovom značaju među stanovnicima tako što bi osmislili emisije zabavnog karaktera koje bi bile na leskovačkom dijalektu.
Stari Leskovčani imaju duboko ukorenjen osećaj ponosa i ljubavi prema svom dijalektu, svesni da je on ključan deo identiteta njihovog regiona. Kroz svoj svakodnevni govor, čuvaju i neguju bogatstvo ovog govora koji su dobili u amanet kako bi ga preneli na mlađe generacije. Njihova predanost očuvanju izvornog leskovačkog dijalekta od zaborava ogleda se u njihovom aktivnom učešću u pričama, pesmama, šalama i porodičnim okupljanjima. Kroz ove tradicionalne načine komunikacije, stari Leskovčani prenose jedinstvene izraze i reči na svoju decu i unuke, čime grade most između prošlosti i budućnosti.
Njihova posvećenost čuva vatru kulturnog nasleđa regiona, osiguravajući da snaga i značaj ovog govora ne izgube sjaj uprkos izazovima koje donosi moderno doba. Osećaj povezanosti koji donosi specifičan govor oseća se na svakom koraku, bilo da se razgovara na pijaci ili u kafiću. Ovaj specifičan govor ne samo da oplemenjuje njihovu svakodnevicu, već i jača veze među ljudima, čineći ih snažnijom i složnijom zajednicom.
Zajedničkim naporima svih društvenih aktera, očuvanje leskovačkog govora može postati snažan simbol lokalnog identiteta i ponosa. Kroz negovanje izvornog govora, čuvamo naše korene. Osećamo se ponosno kada čujemo svoj jezik među ljudima i kada ga prenosimo dalje, a mlade generacije bi trebale shvatiti da nije potrebno odricati se svog dijalekta zarad uklapanja u neko određeno društvo. Umesto toga, mogli bi razvijati bogatstvo i raznolikost jezičke baštine koja obogaćuje celokupnu kulturu regiona i zemlje. Jer u leskovačkom govoru nije samo jezik, već i duša ovog dela jugoistočne Srbije – bogata i srčana.
U duhu ovog zagonetnog i šarmantnog grada, Leskovčani ponosno čuvaju i neguju svoj izvorni dijalekat. Njihov govor postaje ne samo most između generacija već i most koji spaja srca i duše zajednice. Kroz njega se prenose vrednosti, priče predaka i način života koji čine Leskovac jedinstvenim mestom na mapi sveta. U svakoj izgovorenoj reči oseća se ljubav prema tradiciji i kulturi, a očuvanje ovog jedinstvenog dijalekta postaje svetionik koji svetli kroz vekove. Tako da se ponosno pitamo: „Govorite li Leskovački?“. Jer, učiti jezik ovog mesta znači postati deo njega, osnažiti njegovu prošlost i ulepšati njegovu budućnost.
“Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Grada Leskovca. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“
