Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da je predloženi budžet za 2024. godinu nastavak uspešne politike Vlade usmerene ka očuvanju životnog standarda građana.
Mali, koji je na sednici Skupštine Srbije predstavio Predlog zakona o budžetu za 2024. godinu i set od 30 predloga zakona, koji su u nadležnosti Ministarstva finansija, istakao je da je naša država ekonomski stabilna i da trenutno imamo približno pet milijardi evra na računu.
On je ukazao na to da se očekuje privredni rast od dva do 2,5 odsto ove godine, a naredne godine 3,5 odsto, kao i da 2024. godine udeo javnog duga u BDP-u bude 51,7 odsto, što je odličan rezultat.
Potpredsednik Vlade je naglasio da je pomenuti najviši finansijski akt države napravljen tako da donosi boljitak i podizanje životnog standarda za sve građane Srbije.
U budžetu je predviđeno povećanje plata zaposlenima u javnom sektoru od 10 odsto, povećanje minimalne zarade od 17,8 odsto od 1. januara naredne godine, kao i novo povećanje penzija od 14,8 odsto, shodno švajcarskoj formuli plus, precizirao je on.
Mali je podsetio na to da su zaposleni u prosveti, medicinske sestre i tehničari u zdravstvu i negovatelji u ustanovama socijalne zaštite već dobili povećanje plata od 5,5 odsto i da će, sa predstojećim povećanjem, za godinu dana imaju kumulativni rast zarada od 30,6 odsto, što je iznad nivoa inflacije.
Prema njegovim rečima, penzioneri su, takođe, imali povećanje od 5,5 odsto u oktobru, a veće penzije im stižu u novembru, a ako se uključe i povećanja planirana od 1. januara naredne godine, penzije će za dve godine biti uvećane za 56,1 odsto.
Ne treba izgubiti iz vida da će 30. novembra svakom penzioneru biti isplaćena novčana pomoć od po 20.000 dinara, napomenuo je potpredsednik Vlade.
On je najavio da će 2. novembra biti isplaćene uvećane penzije penzionerima iz oblasti samostalnih delatnosti, 4. novembra poljoprivrednim i vojnim, a 10. novembra svim ostalim penzionerima, dodavši da će sa svim navedenim povećanjima prosečna penzija sledeće godine iznositi 390 evra.
Potpredsednik Vlade je istakao da će biti povećana i minimalna zarada za 17,8 odsto i da će iznositi 47.154 dinara, što je više od 400 evra, napomenuvši da je povećan i neoporezivi deo zarade sa 21.712 dinara na 25.000 dinara.
Mali je naveo da su projekcije da će inflacija sledeće godine biti u proseku približno 4,6 odsto i da će, imajući u vidu dvocifrena povećanja plata i penzija, realan standard građana biti očuvan.
Sve mere idu ka tome da prosečna plata bude približno 1.000 evra do 2025. godine, rekao je on, uz podsećanje na to da je reč o velikom napretku, imajući u vidu da je prosečna zarada u Srbiji 2012. godine iznosila svega 330 evra.
Prema njegovim rečima, očekuje se da će BDP u apsolutnom iznosu ove godine iznositi približno 68 milijardi evra, a da će sledeće godine porasti 3,5 odsto i da će iznositi oko 75 milijardi evra.
Poređenja radi, 2012. godine ukupan BDP u apsolutnom iznosu je iznosio 33,4 milijarde evra, i za proteklu deceniju je više nego dupliran, objasnio je potpredsednik Vlade.
On je, govoreći o kapitalnim investicijama, istakao da će se nastaviti strategija ulaganja u auto-puteve, brze saobraćajnice, pruge, bolnice, kliničke centre, škole i vrtiće.
Čak 600 milijardi dinara izdvojeno je za kapitalne investicije u narednoj godini, što je približno 6,8 odsto BDP-a. To je potvrda da ne odustajemo od strategije na kojoj se zasniva rast našeg BDP-a, kao ni od poboljšanja kvaliteta života građana, s obzirom na to da svaki novi kilometar puta doprinosi ne samo bezbednosti u saobraćaju, već i boljem životu, naglasio je Mali.
On je od kapitalnih projekata izdvojio obilaznicu oko Kragujevca, na kojoj radovi kreću u narednih nekoliko nedelja, zatim takozvanu „smajli” saobraćajnicu u Vojvodini, koja se proteže od Bačkog Brega do Nakova, i auto-put Beograd – Zrenjanin – Novi Sad.
Potpredsednik Vlade je ukazao na to da ove godine imamo rekordan budžet za zdravstvo u iznosu od 545 milijardi dinara, istakavši da će dosadašnja i buduća ulaganja u tu oblast učiniti naš zdravstveni sistem vodećim u regionu.
Govoreći o izdvajanjima za poljoprivredu, Mali je istakao da taj budžet iznosi 118 milijardi dinara, a kao značajnu novinu za poljoprivrednike izdvojio je mogućnost refakcije (povraćaja) akcize na gorivo.
On je, obrazlažući izmene Zakona o budžetskom sistemu, naglasio da one ne donose nikakve novine koje zadiru u autonomiju Univerziteta, već da je reč samo o tehnici obračuna zarada.
Potpredsednik Vlade je rekao i da je ovo četvrti put zaredom da se pred poslanicima u isto vreme nađu Predlog zakona o budžetu i Predlog zakona o završnom računu budžeta za prethodnu godinu, dodavši da je reč o praksi koja ide u prilog većoj transparentnosti javnih finansija.
Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o naknadama za korišćenje dobara, izmene se, objasnio je on, odnose na to da se spreči izbegavanje plaćanja naknade za proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada za motorna vozila iz uvoza i da se utvrdi visina naknada za zagađenje voda.
Mali je, obrazlažući Predlog zakona o posebnim postupcima radi realizacije Međunarodne specijalizovane izložbe EKSPO 2027, naglasio da je velika čast za Srbiju da bude domaćin ove manifestacije, ali je istovremeno i obaveza da na pravi način to sprovedemo, a to će ovaj zakon omogućiti.
Mali je rekao i da je cilj izmena Zakona o javnim nabavkama da se poveća ekonomičnost, transparetnost i efikasnost procesa javnih nabavki, i dodao da izmene Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma uvode novog obveznika, Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti.
Potpredsednik Vlade je ukazao na to da je cilj izmena Zakona o elektronskom fakturisanju da se dalje unapredi taj sistem, dodavši da je u toj oblasti Srbija ispred razvijenijih zemalja kada je borba protiv sive ekonomije u pitanju.
Prema njegovim rečima, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama donosi redovno usaglašavanje sa propisima koji su se tokom godine promenili, dok izmene Zakona o duvanu uvode proizvode koje zakon do sada nije prepoznavao, naročito one koje maloletnici koriste.
On je, govoreći o poreskim zakonima, rekao da su izmene Zakona o porezu na imovinu predložene kako bi se do 1. januara 2025. godine odložilo prenošenje nadležnosti za utvrđivanje, naplatu i kontrolu poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava sa Poreske uprave na jedinice lokalne samouprave.
Mali je naveo i da se izmenama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje produžuje primena postojećih olakšica za zapošljavanje novih radnika u vidu prava na povraćaj dela plaćenih doprinosa po osnovu zarade novozaposlenog lica u procentu od 65 do 75 odsto.
Prema njegovim rečima, kroz izmene Zakona o porezu na dohodak građana sprovodi se odluka o povećanju neoporezivog dela dohotka sa 21.712 dinara na 25.000 dinara, dok Predlog zakona o dopuni Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara predviđa stvaranje osnova da se za vozila, koja se mogu registrovati za period kraći od godinu dana, i porez plaća srazmerno tom vremenu.
U setu poreskih propisa našao se i Predlog zakona o potvrđivanju Protokola između Vlade Srbije i Švajcarskog Saveznog veća o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.
Pred poslanicima je i 15 zakonskih rešenja i ratifikacija vezanih za realizaciju važnih infrastrukturnih i drugih projekata, koji su potpisani sa velikim brojem međunarodnih finansijskih institucija.
