Projekti
Trending

Mladi i običaji iz našeg kraja

Današnja omladina ne razume sve običaje i tradicije koji se od pamtiveka praktikuju. Mnogi običaji imaju dugu istoriju i nastali su u vremenima koja su se bitno razlikovala od sadašnjosti. Mladi ljudi, posebno u modernom dobu, često nisu svesni zašto se određeni običaji i rituali izvode, što može dovesti do njihovog ignorisanja ili nepoštovanja.

Nedostatak razumevanja mladih prema tradicionalnim običajima etnološkinja Narodnog muzeja u Leskovcu, Slađana Rajković,objašnjava najpre njihovom nezainteresovanošću za nešto što čini našu tradiciju. Kao drugi faktor vidi razjedinjavanje porodice, jer mladi žive sami i nemaju od koga da čuju kako treba da se radi za određene dane ili povodom određenih običaja. Više se priče ne prenose sa kolena na koleno, što je veoma bitno. Sada stari “ništa ne znaju.” Internet je tu i mladi mogu da vide sve što im treba i da saznaju. Ali za običaje se ne interesuju. Nema ko da ih podstakne.

Poznata leskovačka etnološkinja navela je konkretne primere tradicionalnih običaja koji se praktikuju kod nas tokom praznika, svadbi ili krštenja, a to su: božićni običaji (sečenje badnjaka, lomenje česnice, polažajnik); slavski običaji (sečenje kolača, žito, vino, tamjan, sveća); poklade (paljenje vate “karaveštica”, ljuljanje devojaka i mladića za Sirnu nedelju); branje svetojovanskog bilja za 7. jul – lekovito bilje; svadba – tradicionalno predavanje mlade; svadba – mladoženjino pucanje iz puške u jabuku; svadba –tradicionalno donošenje mladine haljine i nakita na dar; svadba – bacanje sita i žita preko kuće, da mlada ostane u kući; svadba – tradicionalno gaženje mladih na nogu, radi uspostavljanja dominacije u porodici; svadba – “nakonjče” muško dete do 3 godine se podiže uvis, radi produženja loze; krštenje – pripreme uoči krštenja, darovi za kuma i sveštenika; krštenje – da se obavi do 40. dan od rođenja; krštenje – obavezno da se obave pre podne dok se sunce nije našlo u zenitu; krštenje- kum ne bi trebalo da doručkuje pre nego li krsti kumašinče (veruje se  da bi dete imalo zdrave zube); na krštenju deteta ne bi trebalo da prisustvuje majka ako se krštenje obavi do 40-og dana; krštenje – darivati dete zlatnikom ili nekom kovanicom; krštenje – prva odsečena kosica deteta se čuva u vosku.

Od velike je važnosti omladini objasniti svrhu sprovođenja tradicionalnih običaja, zato što svaki običaj koji je nastao u prošlosti ima svoje razloge nastajanja. Prema rečima Rajkovićeve, u ratarskim predelima akcenat je bačen na običaje vezane za poljoprivredu, u stočarskim krajevima običaji su skoncentrisani na stočarstvo i praznike vezane za njih. Svaki običaj je podložan promenama, spram uslova, ali ono što je nekad u prošlosti bilo kod naših predaka ne bi trebalo da zaboravimo i da se običaj promeni. Sada su najčešće mnogi svadbeni običaji pretrpeli izmene, slavski, Božićni ali barem deo simbolike običaja ne treba zaboraviti i izgubiti.

Mlade ljude možemo stimulisati da usvoje tradicionalne običaje i praktikuju ih tokom praznika ili porodičnih događaja, ali to uvek polazi iz kuće. Običaji se neguju u porodici, prenošenjem sa kolena na koleno. Pošto mladi danas najčešće žive bez bake i deke koji bi im pričali legende iz prošlosti, treba od samog najranijeg detinstva dete uvoditi u običaje još u vrtiću, u predškolskom, a kasnije kroz školovanje i obrazovanje. Uvesti u školama obavezan predmet etnologija od prvog do osmog razreda a i kasnije u srednjim školama, to je preporuka. Kroz obrazovni pristup, ukazivanjem na značenje i svrhu tih običaja, postoji mogućnost da će omladina bolje razumeti njihovu važnost i simboliku. Kada se mladima objasni pozadina nekog običaja, lakše će ga prihvatiti i početi da ga praktikuju. Na taj način, tradicija se čuva, dalje prenosi i ne zaboravlja.

A da li postoji način da prevaziđemo uverenje da tradicionalni običaji nemaju magijsko dejstvo kao što se nekada verovalo? Činjenica je da su zbog raznih naučnih i tehničkih dostignuća kao i revolucije društva ljudi okrenuti ka različitim saznanjima i stvarima. Mladi i ne znaju običaje, naglasila je Rajkovićeva, tako da nemaju razloga da se plaše, jednostavno nisu upoznati sa mogućim magijskim dejstvom običaja ili samim značenjem običaja i radnji koje prethode običajima. Naglašavanje činjenice da običaji ne moraju imati magijsko dejstvo, već da su više deo kulturnog nasleđa i identiteta, može pomoći u razbijanju zabluda ili sujeverja koja se možda vežu uz određene običaje. To će mladima omogućiti da ih prihvate na racionalnijem nivou, dok će istovremeno ceniti njihovu emocionalnu vrednost i moć stvaranja lepih uspomena.

Tradicionalni običaji mogu doprineti stvaranju lepih uspomena i izgradnji porodične tradicije, tako što se moraju praktikovati u kontinuitetu. S obzirom na to da sami običaji interesantni i zanimljivi, oni spajaju ljude. Lepota običaja povezuje porodice, sela, gradove itd., održavajući jedinstvo i zajedništvo. Kombinovanjem tradicionalnih običaja s modernim načinom života, možemo stvoriti most između prošlosti i sadašnjosti, čime se omladini pruža prilika da otkrije bogatstvo kulturnog nasleđa na način koji je blizak njihovom svakodnevnom iskustvu. Ovo je posebno važno u današnjem globalizovanom svetu gde su mladi izloženi šarenolikim uticajima i tradicijama.

Mediji, kao sastavni deo savremenog života, igraju ključnu ulogu u oblikovanju stavova i interesovanja mladih. Kroz filmove, serije, muziku i video igre koje integrišu elemente tradicionalnih običaja, može se podstaći njihovo interesovanje za očuvanje kulturnih vrednosti. Ovakav pristup može doprineti širenju svesti o tradicijama koje bi inače mogle biti zaboravljene ili zanemarene.

Kroz emisije edukativnog karaktera, mediji imaju priliku detaljno objasniti poreklo i značaj tradicionalnih običaja, čime će mladima omogućiti dublje razumevanje i povezivanje s njima. Takve emisije mogu istaći kako običaji evoluiraju kroz vreme i prilagođavaju se savremenom društvu, čime će se omladina podstaći na aktivno učešće u njihovom očuvanju.

Lokalni mediji imaju posebnu odgovornost u promovisanju lokalne tradicije i kulturnog nasleđa. Kroz razne priloge, reportaže i emisije koje istražuju i prezentuju tradicionalne običaje specifične za određenu regiju ili zajednicu, mogu se ojačati identitet i ponos lokalnog stanovništva. Na taj način, mladi će bolje razumeti važnost tradicije koja čini deo njihovog neposrednog okruženja.

Pored toga, medijska podrška može podstaći interakciju između generacija. Kroz projekte koji uključuju mlađe i starije članove zajednice u kolektivno očuvanje i prenošenje tradicionalnih običaja, stvaraju se prilike za razmenu znanja i iskustava, čime se dodatno jača veza između različitih generacija i podstiče osećaj zajedništva.

Roditelji imaju značajnu ulogu u prenošenju tradicionalnih vrednosti na svoju decu. Kroz igru i priču, roditelji mogu na kreativan način približiti običaje i njihovo značenje deci. Takođe, učeći ih tradicionalnim vrednostima poput poštovanja, solidarnosti i porodičnih veza, roditelji mogu pomoći deci da razviju snažniju povezanost s tradicijama i razumevanje njihove važnosti.

Sistematska edukacija o važnosti tradicije i običaja trebala bi biti inkorporirana u obrazovni sistem od najranijih uzrasta, počevši od vrtića, preko osnovnog do srednjeg obrazovanja. Integracija ovakvog sadržaja u nastavne planove omogućila bi mladima da steknu dublje razumevanje i poštovanje prema svojoj kulturnoj baštini. Važno je osmisliti nastavni pristup koji će biti zanimljiv i relevantan mladima. Kreativne metode učenja, kao što su priče, igre i interaktivne aktivnosti, mogu poboljšati angažovanje učenika i podstaći ih da se aktivno uključe u istraživanje i otkrivanje tradicija svog naroda.

Pored toga, lične veze i iskustva igraju ključnu ulogu u jačanju veze između mladih i tradicija. Posete muzejima, etnografskim izložbama, folklornim priredbama i učešće u kulturnim manifestacijama omogućavaju mladima da se direktno povežu s tradicijom i osete njenu vrednost u realnom kontekstu.

Običaji su duboko usađeni u tkivo svakog društva i igraju ključnu ulogu u oblikovanju kulture, identiteta i zajedničkog duha. Mladi ljudi iz našeg kraja često su čuvari tradicije i noseća snaga običaja. Odrastajući u porodičnim okruženjima gde se neguje poštovanje prema tradiciji, oni uče vrednosti koje običaji nose sa sobom – poštovanje starijih, solidarnost i zajedništvo. Ti običaji obično obuhvaćaju različite aspekte života, poput verskih obreda, porodičnih slavlja, narodnih igara i tradicionalne kuhinje.

Jedan od ključnih običaja koji se često prenosi na mlade jeste zajednička praznična večera. Mladi su često uključeni u pripremu hrane za posebne događaje i dane, kao što su Božić, Uskrs ili rođendani. Ovaj običaj ne samo da razvija veštine kuvanja i zajedničkog rada, već takođe jača porodične veze i stvara posebne uspomene koje će trajati celi život.

Važno je napomenuti da se običaji prilagođavaju i vremenom menjaju, a mladi igraju ključnu ulogu u tom procesu. Oni donose nove ideje, inovacije i perspektive, ali istovremeno nastoje sačuvati bit običaja. Kreativnost mladih omogućuje da tradicija ostane živa i relevantna u savremenom društvu.

Digitalna era takođe ima uticaja na običaje mladih. Kroz društvene mreže i online platforme, mladi mogu deliti svoje iskustvo sa tradicijom, fotografije sa proslava i videozapise sa izvedbi plesova. Time promovišu običaje na širem planu i omogućuju povezivanje sa drugim mladima iz različitih krajeva svijeta.

Zaključak je da mladi imaju ključnu ulogu u očuvanju običaja iz našeg kraja. Njihova posvećenost tradiciji i kreativnost omogućavaju da običaji ostaju živi, a istovremeno prilagođeni savremenom svetu. Učestvovanjem u porodičnim okupljanjima, folkloru, tradicionalnim igrama i aktivnostima na društvenim mrežama, mladi šire ljubav prema kulturi i identitetu svog kraja i time stvaraju most između prošlosti i budućnosti.

“Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Grada Leskovca. Stavovi  izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“

Back to top button